RSS
 

„SVE JE POŠLO NAOPAČKE…?“

08 nov

Ritam dnevnih aktivnosti u porodici se promenio. Radno vreme nam je šarenoliko, traži nas maksimalno. A traži nas i porodica. Kasnije ležemo, kasnije ranimo, trčeći živimo, a vreme izmiče… I decu uvodimo u novi ritam – sve kasnije odlaze na spavanje. „Neće na spavanje… sve do ponoći“, objašnjavamo nevešto. A tek im je pet, šest, sedam ili osam godina. Čak i manje.

Ima nas, sa primedbama da vrtić veoma rano počinje sa radom. Čak i škola, žalimo se, rano rani, ali ipak, „držimo“ korak s vremenom i aktivnostima. Stižemo sa decom na vreme i u vrtić i u školu i ostale obavezne ili slobodne aktivnosti. Popodne nam u kući odmiče u porodičnim, planiranim aktivnostima, druženjima… Školski zadaci se uredno završavaju… Zajedničkom večerom, pripremama za spavanje, na vreme nam radni dan odlazi u san. U večernjim satima ostaje i nama roditeljima nešto vremena za željene teme i interesovanja.

Ima nas, kojima je prihvatljivija elastičnija forma dnevnih aktivnosti, koja može da se menja, prilagođava trenutku, situaciji…

Ima nas, koji ne stižemo sve i svuda, ali dobro funkcionišemo.

Ima nas nezaposlenih roditelja, koji živimo sa osiromašenim sadržajima, ali urednim navikama.

I da ne nabrajamo…

Koliko porodica – toliko i modela rasporeda dnevnih aktivnosti:

  • model „kako mama kaže”,
  • model „kako ko želi”,
  • model „kako se dogovorimo.”
  • model „kako je od vajkada bilo” (noć za spavanje, dan za budnost, rad i druženje…),
  • model „kako se mora ili jedino može biti” i dr.

Šta smo pritom kao roditelji deci dali, a šta oduzeli, ostaje pitanje.

Možda pomogne način u kome dete ima doživljaj da se slobodno igra, slobodno vrši izbor aktivnosti, sadržaja, prostora, trenutka, a u kome pritom ustvari mi, roditelji, držimo konce u svojim rikama – način koji su naši stari dobri učitelji nazivali UMETNOST U VASPITANJU.

 
8 Komentara

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Ostavite Komentar

 
 
  1. slavica whittaker

    15. novembar 2010. at 19:21

    tradicionalni ali i savreman osvrt na danasnju porodicu i njen ritam…zadovostvo je da citam: kratke, sazete recenice; disu iskustvom i iskrenoscu…
    divno je da nam je data jedinstvena prilika, da savladamo tako vaznu lekciju UMETNOST U VASPITANJU.
    ovakvi textovi su danas neophodni ako zelimo da podignemo zdravo i srecno dete…
    hvala gospodjo Trtica sto ste nam, kroz vase textove, poklonili najlepsi dar kako da prodremo u tajne uspesnog roditeljstva.

     
  2. jovanka

    22. novembar 2010. at 23:57

    g-djo Trtica, hval Vam što ovo radite , što Vas godine druženja sa decom nisu umorile, što želite da deo svog iskustva prenesete roditeljima , ali i svima onima koji žele da se ozbiljno bave decom .

     
    • verica

      23. novembar 2010. at 11:11

      Sve sto činimo i znamo o deci, nije uvek dovoljno.
      Roditeljstvo je večita tema, te predaha nema. Ili samo na tren!?

       
  3. Ivan

    5. novembar 2011. at 00:53

    Odlican tekst, originalan, pun duha i entuzijazma.
    Odlicno!!

     
    • verica

      5. novembar 2011. at 11:13

      Hvala. Srećno, na putu pronalaženja Vašeg načina u vaspitanju dece.

       
  4. goran

    18. novembar 2012. at 12:45

    extra, ajde da vidimo i knjigu

     
    • verica

      18. novembar 2012. at 19:46

      Extra ocena je baš extra. Može da škodi. Hvala, pozdrav.