RSS
 

Iz moje beležnice…

04 jun

Tata Vlasta: Sećam se, da se u svojoj mladosti, kada bih se našao pred nekim problemom, nisam često obraćao ocu za pomoć. Mnoge sam mu i prećutao… Ne zato što sam ga se plašio već da bih ga poštedeo  briga o meni. Smatrao sam na primer, da je dovoljno što mi je uvek bilo dozvoljeno da se poslužim našim porodičnim autom, a ako bi mi se dogodio peh kao što mi se jednom prilikom i dogodila manja saobraćajka – smatrao sam to svojim problemom. I rešio ga uz pomoć prijatelja, od zajedničkog džeparca.

Moj sin od tridesetak godina se ne ponaša tako. Kad god je u problemu, evo ga: “hajde Ćale, da mi ovo nekako rešiš…!?“ Ne znam da li da se radujem ili  sam u ozbiljnom problemu…

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u U poverenju