RSS
 

Od pohvala se raste…

14 apr

Zato je važno:

-Kad hvalimo dete, da tačno navedemo šta je dobro uradilo a ne da mu uputimo neku od uobičajenih, neodređenih pohvala kao -Bravo, -Super… i sl. (npr. “lepo si složio svoje knjige,“ odlično si namestila svoj krevet…“)

-Da hvalimo umereno. Sa premalo pohvala u ranom detinjstvu, dete  teže uči šta je dobro, a šta loše. A sa previše pohvala razvijamo kod dece stalnu potrebu za  pažnjom i ocenom drugih, što umanjuje razvijanje sopstvenog, unutrašnjeg osećanja za vrednosti.

-Izbegavati superlative kao “najbolji,“ najpametniji,“ “najlepši.“ Dete misli da se to od njega i očekuje, što je veliki teret.

-Neiskreni, nekritični komplimenti umanjuju pozitivne efekte pohvale.

- Bolje je pohvaliti trud a ne rezultat.  “Odlično si složila peškire, hvala ti.“ Činjenicu da je ostatak veša (posteljina ili ćebad…) ostao nesložen ( nezavršen deo posla), u ovoj pohvali ne pominjati. Ali posle kraće pauze  može se reći “posteljinu je teže složiti, to ćemo pokušati zajedno.“

-U pohvali upotrebiti reči koje pokazuju vrednosti koje cenimo. “Primetila sam sa koliko si strpljenja i upornosti pravila tu kućicu. Ispalo je baš onako kako voliš.“ To je bolji način na koji decu možemo naučiti važnim vrednostima (umesto samo pohvale “lepo si to uradila“).

-Hvaleći dete, pomenuti njegove vrline. “Lepo pevaš. Sigurna sam da možeš ovu pesmu da otpevas i na “la, la, la, la…“

-Hvaliti dete pominjuci osobine kao npr – kreativan, duhovit, iskren… “cenim to što si bio iskren i priznao da  si razbio vazu.“ Tako bez kritika i pritiska ukazujemo na to šta je dobro a šta loše.

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme