RSS
 

Vaspitne Teme

Sa aktivnosti elementarnog muzičkog opsmenjavanja…

17 dec

…u četvoročetvrtinskom taktu. Stvaranje i  reprodukovanje ritmičkih motiva pevanjem na neutralnom slogu (la, la, la…) i  tapšanjem.

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

ПУСТИТЕ ДЕЦУ ДА СКАЧУ…

08 sep

Пустите децу да скачу, то развија интелигенцију

фебруар 10 21:41 2015

Чињеница је да интелигенција не зависи само од броја неурона, односно да није условљена само генетским потенцијалом, него и везама међу неуронима, тзв. синапсама. Раздобље до седме године живота најдрагоценије је за формирање нових неуронских веза (синапси). Зато пустите дете да скаче, да се креће, напољу и у кући. Дете у кући има инстинктивну потребу за скакањем, оно ће скакати и када ви нисте ту. Зато прилагодите намештај детету. Ми децу третирамо као кућне љубимце. Ово сме, то не сме, била је једна од безброј духовитих опаски реномираног др. Ранка Рајовића, члана Управног одбора Менсе Интернатионал, председника Менсиног светског Одбора за даровиту децу, УНИЦЕФ-овог сарадника на пројекту раног подстицања интелектуалног развоја код деце и аутора NTC састава, којим се подиже интелектуални потенцијал деце те се развија брзина размишљања и закључивања – тзв. функционално знање. Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Iz Programa opismenjavanja dece predškolskog uzrasta

04 jul

PRIMER – Glasovna struktura reči; Diferenciranje glasova u reči – samoglasnika i suglasnika. Pišemo kvadratićima (žetonima) reči  najpre, od tri glasa.  Npr, na slovo, na slovo E – EHO.  Kvadratići su dvobojni. Pišemo tako da nam je svaki glas u istoj boji.  U napisanoj reči – EHO, tražimo samoglasnike i okrećemo ih na suprotnu stranu, kako bismo ih obeležili drugom bojom i uvideli gde im je mesto u reči -EHO. Ako ih uklonimo dobijamo reč bez značenja – samo glas H.  Mesta samoglasnika u reči -EHO, možemo i da zamenimo…  Šta dobijamo – dobijamo reč OHE. Na isti način pišemo i druge, nove reči od tri glasa, sa ostalim samoglasnicima – A, I, U ( Miš,  Lav, Alt, Dno…) koji su na različitim mestima u reči – na početku, na kraju i sredini reči. A kasnije i reči sa četiri i više glasova ( npr, UJNA, MITRA). Kvadratićima možemo i da merimo i dužinu reči – koja je kraća a koja duža, najduža…

(Kvadratići kojima su napisane reči – EHO i UJNA su u crvenoj i crno-crvenoj boji; Kvadratići  kojima je napisana reč – MITRA su u zelenoj i ljubičastoj boji)

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Zašto nikad ne treba da ignorišete ili kažnjavate histerično dete ?

10 mar
март 29 11:57 2016

Модерно родитељство предлаже два начина да се суочите са испадима код мале деце – игноришите их ако привлаче пажњу лошим понашањем и наградите их кад се понашају лепо. Или их дисциплинујте добро познатом мером „искључења” – одлазак у своју собу или у ћошак. Ово је метода коју примењују милиони родитеља, упркос томе што су сва детаљна истраживања утицаја ове врсте казне на дете показала да она нема никакве позитивне ефекте на понашање.

dete mamaДајемо вам четири добра разлога да следећи пут када ваше дете буде имало „фазу” реагујете другачије.

Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Рано учење – дугорочна штета

18 jan

Деца која су почела да читају са 5 година, током каснијег школовања лошије су читала  од деце која су читање савладала касније. “Многи васпитачи жале ми се да су под великим стресом, толико да размишљају о отказу, због притиска да малу децу подучавају академским знањима и да…

dete i [kola

Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Када дете треба правилно да изговара гласове Р и Л?

11 jan

Прве речи и проговарање деце су највеће радости сваког родитеља. Склони смо да уживамо у њиховом милом гласу и симпатичном, тепавом изговору. Како време одмиче и изговор вашег малишана постаје све чистији. Родитељи се запитају када је време да дете правилно изговара гласове Р и Л.

Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

14 GENIJALNIH CITATA ČUVENOG RUSKOG PEDIJATRA

02 avg
22/07/2016

Jevgenij Olegovič Komarovski je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pedijatara na teritoriji bivšeg SSSR-a. Doktor je medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor 15 knjiga o nezi deteta.

Na vrlo razumljiv način izlaže dragocene informacije o zdravlju i vaspitanju dece, zbog čega uživa poštovanje mnogih roditelja.

Odabrali smo 14 citata pedijatra dr Komarovskog čiji su saveti pomogli stotinama hiljada ljudi: Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Roditelji, ugasite tv ako ne želite da vam dete ima smetnji u govoru !

09 jul

Televizija može da ima negativan uticaj na razvoj govora kod dece, sugeriše istraživanje sprovedeno na američkom Univerzitetu Holins

Prema rezultatima najnovijih istraživanja, deca koja veliki deo vremena provode pored uključenog televizora, često imaju problema sa govorom.

Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

VREDI PROČITATI…

08 jul

Srpski dečji psihijatar o vaspitanju i kažnjavanju: ‘Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja!’

Objavljeno 6. jul 2016. 13:35 |

pedijatarFoto: Youtube printscreen / Телевизија Храм

Nijedna nagonska potreba ne sme da se zadovoljava kako stigne, nego kako je mi našom slobodnom voljom uobličimo. Slobodna volja, estetski i etički principi sa kojima smo se rodili, modeluju naš nagonski svet i naša ponašanja, otkriva stručnjak

Ugledni dečji psihijatar prof. Svetomir Bojanin bavio se socijalnom psihijatrijom i psihoterapijom na Institutu za mentalno zdravlje.

—Uveo je na Beogradski univerzitet Neuropsihologiju i reedukaciju psihomotorike, predmet koji je predavao i na Defektološkom fakultetu. Nastavio je svoj savetodavni rad u okviru Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra, čiji je saradnik od osnivanja. Autor je knjiga Gordijev čvor mladosti, Pod drvetom saznanja dobra i zla, Škola kao bolest i Tajna škole.U jednom intervjuu odgovarao je na pitanja i dao savete svim roditeljima o odgajanju dece od najranijih dana, kao i kasnijim problemima u školi i odrastanju.Koliko prenatalno doba određuje čovekov dalji život?

Prenatalno doba je vrlo značajno za naš život. Od trenutka začeća, budući tata i mama ispunjavaju fantaziju o svom detetu, razmišljaju o detetu u najlepšim pojmovima. To je takozvana „fantazmatična kolevka“. Međutim, kad se to dete rodi, postaje jedno stvarno dete, tada se često događa da ono ne odgovara našoj fantazmatičnoj kolevci. Onda ono poraste, a mi sve više zavoljevamo to što je u našem naručju, i polako ta fantazmatična kolevka usahne. Međutim, ne biva to uvek.

Egocentrično nastrojeni ljudi su stalno nezadovoljni jer to dete koje raste ne liči na ono što bi oni hteli. Problem fantazmatične kolevke i realiteta je osnovni izvor konflikata između roditelja i dece. Govoriti o prenatalnom vremenu je zato vrlo važno jer mi, na osnovu podataka o razvoju deteta, treba da razvijemo naša ponašanja, daorganizujemo i život majke u odnosu na dete. Važan je glas, spoljni svet, svađe u kući, ljubav ukućana, maženje deteta. Dete čim se rodi, prepoznaje glas majke. U ruralnim uslovima, ranije su bili vrlo zanimljivi običaji, kao da su znali neuropsihologiju razvojnog doba. U jednom plemenu u Africi, pred trudnicom se ne sme svađati. Jer, kažu, kad se krene u svađu, „to uđe unutra i vadi oči detetu“. Nisu znali neuropsihologiju, ali su znali da žena treba da živi u lepoj atmosferi u svojoj trudnoći.

Kakva treba da bude priprema budućih roditelja?

U našem vremenu je sve postalo nekako veštačko i stalno se traže neki naučni modeli ponašanja, što je nemoguće. Naučnih modela ponašanja nema, ni vaspitanja naučnog nema.

Za majku, roditelja uopšte, važno je da zna nešto više o sebi i svojoj naravi. Kad su pitali Gadamera, poznatog nemačkog filozofa i pedagoga: Kako da vaspitamo svoju decu i mlađe generacije, on je rekao: Vaspitajte prvo sebe. Onda će vam samo doći kako da vaspitate vašu decu, mlade generacije.

A kakvo obrazovanje da im damo? On odgovori: Obrazujte prvo sebe. Tu ćete naći odgovor kako da obrazujete svoju decu. Dakle, problem je kako da razumemo naše dete. I kako da se razumemo sa našim suprugom, sa okolinom u kojoj živimo. To je isti problem, samo su različite nijanse. To kako se razumeti je put kako da majka radi na sebi.

porodicapixabay

Kako se uspostavlja prirodan odnos i razumevanje deteta?

Postoje razgovori. Razgovaramo da bismo nešto saznali, a ne da bismo nekome nametnuli svoju mudrost.Razgovaramo da bismo nešto čuli i da bismo napravili ravnotežu između naših horizonata i posmatranja sveta tog drugoga sa kojim razgovaramo. Jer, razumevanje je postalo iz ljubavi. Bez razumevanja nema ljubavi. Dete puno toga razume kad mi njega razumemo. Tu počinje njegovo osećanje ljubavi prema nama. Nije prirodno da se tata i mama prave drugovi svojoj deci. Dete ima potrebu da ima drugove, s njima hoće da se valja po patosu, da igra fudbal. Ima potrebu i da ima učiteljicu, koja ga uči stvarima, pojmovima, ponašanjima. A ima mamu i tatu koji ga vole neizmerno, ali čija ljubav ima i određeni smisao. Dete ima potrebu da ima autoritet. Ne autoritet kamdžije i šamara, nego autoritet časnog i estetskog ponašanja. Biti prirodan znači: truditi se da se ponašaš što bliže sprezi odnosa časnog i estetskog. Pročitajte nastavak »

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme

 

Dr Rajović:

10 mar

“Rana stimulacija je važna i za motoričke i kognitivne sposobnosth detata. Roditelji moraju znati da kretanje u periodu razvoja utiče na razvoj velikih regija kore velikog mozga, koje su važne za kognitivne sposobnosti. Posao roditelja je da podstiču dete da se kreće, da skače, da se vrti… vodeći pri tome računa o njegovoj bezbednosti. Isto tako roditelji podstiču misaone aktivnosti, koje moraju da liče na zabavu, igru i tom prilikom dete uči i prima nove informacije bez napora, objasnio je dr Rajović.“

 
Komentari su isključeni

Objavljeno u Vaspitne Teme